The smart Trick of MEDITACIJA That No One is Discussing

The smart Trick of MEDITACIJA That No One is Discussing

Blog Article

Međutim, Mojsije predoseća da se našao pred nepoznatim vidom božanstva, štaviše, pred novim bogom. On prihvata naredbu da ode i potraži decu Izrailja i da im kaže: »bathroom otaca vaših posla twenty five

the main target is totally on the physical system which differs from regular yoga, where by the main target is more inward and spiritual. There are many universities of hatha, Every with its individual exclusive design and philosophy.

For all pranayama (except Kapalabhati), the breath is slow and steady, breathed out and in with the nose and down to the belly. constantly sit with a straight backbone plus a comfortable physique. While you website are working towards pranayama, Enable go of any thoughts by specializing in the respiratory involved with the pranayama.

PranayamaPranayama are breathing routines formulated by the ancient yogis for purification. Prana interprets into “lifetime drive Power” and Yama interprets into “Regulate or mastery of”. Consequently, Pranyama is employed to manage, cultivate, and modify the Prana in the body. Prana is taken in through the air we breathe, and Because the pranayama routines boost the quantity of air we consider in, Additionally they enhance our consumption of Prana.

zbivanja ispričana u prvim poglavljima Knjige postanja i dalje hrane maštu i religioznu misao Avramovih naslednika. Nastavljajući tradiciju premoderne mi, dakle, otpočinjemo naše izlaganje s prvim poglavljima Knjige postanja. Pozni datum njihovog priređivanja ne predstavlja teškoću jer je sadržaj drevan; on, naime, odražava shvatanja koja su starija i od sage o Avramu. Knjiga postanja otpočinje čuvenim odeljkom: »U početku stvori bathroom (Elohim) nebo i zemlju. A zemlja bješe bez obličja i pusta, i bješe tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom« (1: 1—two). Slika iskonskog okeana nad kojim lebdi bathroom tvorac veoma je stara. 2 Međutim, tema boga koji nadleće vodeni bezdan nije potvrđena u mesopotamskoj kosmogoniji, mada je mit ispričan u Enuma elisu verovatno bio poznat autoru biblijskog teksta. (Naime, prvobitni okean je na hebrejskom označen izrazom tehom koji je etimološki povezan s vavilonskim tiamat). Stvaranje u pravom smislu reči, odnosno uređenje »haosa« (tohu wa bohu), obavljeno je snagom Božje reči. On kaže: »Neka bude svjetlost«, i svetlost bi (I : 3). I sve su sledeće etape stvaranja uvek obavljane božanskom rečju. Vodeni »haos« nije bio personifikovan (up. Tijamat), pa prema tome nije ni bio »pobeđen« u nekoj kosmogonijskoj borbi. Ovaj biblijski opis prikazuje posebnu strukturu: one) stvaranje Rečju; three 2) sveta koji je »dobar«; 3) života (biljnog i životinjskog) koji je »dobar« i koji Bog blagosilja (1: 10, 21, 31, itd.

Može izgledati čudnovato da bathroom koji se smatra najsavršenijim otelovljenjem helenskog genija nema grčku etimologiju. Neobična je takođe i činjenica da njegovi najslavniji mitski poduhvati ne svedoče o vrlinama koje su, na kraju, nazvane »apolonijske« — o vedrini, poštovanju zakona i jporetka, božanskoj harmoniji. Mnogo puta, bog dopušta da ga ponese osveta, ljubomora, pa i zloba. Ali ove slabosti će brzo izgubiti svoj antropomorfni karakter i na kraju će obelodaniti jednu od brojnih dimenzija božanstva, onako kako su ga primali Grci. Onaj koji, posle Zevsa, najviše pokazuje beskonačnu razdaljinu koja razdvaja ljude od bogova, upoznao je sudbinu poslednjeg među smrtnicima: uskratili su mu čak i pravo da se rodi. Ostavši sa Zevsom trudna, titanka Leto je uzalud tražila neko mesto na kojem bi se porodila. Nijedna se zemlja nije usuđivala da je primi, strahujući od right here koja je još, povrh svega, nagovorila Pitona, delfijskog zmaja, da Letu progoni u stopu. Nju je, najzad, prihvatilo ostrvo Del i titanka je rodila blizance Artemidu i Apolona. Prvo što je dečak uradio bilo je da kazni Pitona. Prema drugoj, još starijoj verziji, Apolon je krenuo prema Delfima, svom budućem prebivalištu.

Pošto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene, naučnici su se usmerili na to da razreše njihovo značenje. Al. gasoline (Gahs) ih je uporedio sa prinošenjem na žrtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktičkih naroda prinosio Vrhovnom biću. Žrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izlože lobanja i duge kosti ubijene životinje; božanstvu su prinošeni na žrtvu mozak i koštana srž životinje, odnosno oni delovi koje su lovci najviše cenili. Ovo tumačenje su, pored ostalih, prihvatili i Vilhelm Šmit i V. Kopers (W. Koppers); za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na pećinske medvede iz poslednjeg međuledenog doba verovali u Vrhovno biće, ili u Gospodara životinja. Drugi autori su nalazišta lobanja poredili sa kultom medveda, onakvim kakav se upražnjava, ili se upražnjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi; kult uključuje čuvanje lobanje i dugih kostiju ubijene životinje, kako bi je Gospodar životinja mogao oživeti sledeće godine. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedem posebni oblik »sahranjivanja životinja«, što je smatrao za najstariji obred lova. Za švajcarskog naučnika, taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos između lovca i divljači; lovac je ukopavao ostatke životinje kako bi omogućio njenu reinkarnaciju. Nije se podrazumevalo nikakvo božansko biće. Sva ova tumačenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraživača file.

Ali razmišljajući o obrednom procesu »uzroka i posledice«, neizbežno je bilo dolaženje do otkrića kako svako delanje, zbog proste činjenice da se njime postiže neki rezultat, biva integrisano u beskonačni niz uzroka i posledica. A kada je i u karmanu jednom priznat zakon sveopšte uzročnosti, time je bila uništena izvesnost zasnovana na spasonosnim posledicama žrtvovanja. write-up-egzistencija »duše« na Nebu je, naime ; bila ishod obredne delatnosti prinosioca žrtve; ali, gde se »realizuju« rezultati svih njegovih drugih dela, izvršenih tokom čitavog njegovog života? Trebalo bi, dakle, da blažena postegzistencija, nadoknada za ispravnu obrednu delatnost, ima nekakav kraj. Ali, šta se onda događa sa dezinkarniranom »dušom« lišenom telesnosti (iatmanom)? Ona ni u kom slučaju ne bi mogla konačno da iščezne. Uvek bi joj preostajao beskonačan broj dela počinjenih tokom života, u kojima je sadržano onoliko »uzroka« koliko bi trebalo da bude »posledica«; drugim recima, one bi trebalo da se »realizuju« u novoj egzistenciji, ovde, na zemlji, ili u nekom drugom svetu. Zaključak se nametao sam od sebe: pošto bi Professionalšla kroz jednu blaženu ili nesrećnu postegzistenciju u vanzemaljskom svetu, duša bi morala da se reinkarnira. Jednom otkriven, taj je zakon transmigracije, samsara, zavladao kako »ortodoksnom«, tako i heterodoksnom (budizam i đainizam) indijskom religioznom i filozofskom mišlju.

Ovaj karakteristični proces — seoba, osvajanje novih oblasti, pokoravanje i asimilacija stanovništva — okončan je tek u XIX veku naše ere. Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer jezičke i kulturne ekspanzije. Naučnici su se već više od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana, da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. Ta prvobitna postojbina je tražena u severnoj i srednjoj Evropi, ruskim stepama, srednjoj Aziji, Anadoliji, itd. Danas svi složno smeštaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora, između Karpata i Kavkaza.one Severno od Crnog mora razvila se između V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). Oko ~4000—3500. godine opaža se njeno širenje na zapad do Tise. Tokom sledećeg milenijuma predstavnici kulture ktirgan prodiru 1 Zajednički Vokabular za neke životinje (vuk, medved, patka, rečni losos, osa, pčela) i drveće (breza, bukva, hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu.

70. lavatory Soma i piće »ne-smrti« Sa sto dvadeset himni koje su mu posvećene, Soma se pojavljuje kao treći u vedskom panteonu. Čitava jedna knjiga Rigvede, deveta, posvećena je Somi pavamana, somi »koji se prosvetljava«. Još više nego u slučaju Agnija, teško je razdvojiti obrednu stvarnost — biljku i piće — od boga koji nosi isto ime. Mitovi su zanemarljivi. Najznačajniji pripoveda o nebeskom poreklu some: neki se orao, »leteći do neba«, ustremio »brzinom misli i probio bronzanu tvrđavu« (Rigveda VIII, 100, eight). Ptica uzima biljku i odnosi je na zemlju.

stavljale sećanja neke istorijske ličnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je o dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni product. Jedna himna (Jašt thirteen) slavi Prorokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda i biljke su verovale« (thirteen : ninety three i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se proširiti na sedam kontinenata« (thirteen : ninety five) .five Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivši njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noći, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.« 6 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi put i tako je začet Zaratustra. seven Još pre njegovog rođenja, Ahraman i devi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo takvim sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar.

S druge strane, bilo bi nesmotreno poverovati da su nam vedski tekstovi preneli »prvobitnu strukturu« Rudre-Šive. Treba se uvek setiti da su vedske himne i brahmanski spisi bili sastavljani za elitu, za aristokratiju i sveštenike, i da je značajan deo religioznog života arijskog društva bio sasvim nepoznat. Ipak, promocija Šive u položaj Vrhovnog boga hinduizma, ne može se objasniti njegovim »poreklom«, bilo ono arijsko ili narodno. Reč je o jednoj tvorevini čiju ćemo originalnost prosuditi analizirajući indijsku religioznu dijalektiku, onakvu kakva se pojavljuje kroz neprekidna ponovna tumačenja i ocene mitova, obreda i božanskih oblika.

Asanas only started off during the 18th century, Yoga is not really about postures, it is generally with regard to the philosophy Which goes back again thousands of yrs..

ninety. Proročanstva i očišćenja Tek što se rodio, Apolon je povikao: »Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk; objaviću ljudima neumoljivu Zevsovu volju« (Homerska himna, 132). U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da »nikada nije ništa prorekao nekom muškarcu, ženi ili gradu, što nije bilo po Zevsovoj naredbi« (stihovi 616—619). Ovo duboko poštovanje prema »ocu Olimpljana« objašnjava Apolonov odnos prema idejama poretka i zakona. U klasično doba, on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije. Platon ga naziva »nacionalnim tumačem« (patrios exegetes; Rep.

Report this page